Парохија растошничка (Растошница код Сапне)




Парохијска Црква Светог великомученика цара Лазара Српског: Градња једнобродног свештеног здања је почела 1991. године према пројекту храма у Ражљеву. Темеље је осветио Епископ зворничко-тузлански Василије 11. новембра 1991. године. Храм се гради од пуне цигле, димензија 15 х 8 m, покривен је цријепом и има звоник са једним звоном. Још увијек није завршен.
Прије овог храма постојао је стари храм који је потопљен приликом градње вјештачког језера Снијежнице за потребе ТЕ Угљевик. Потопљени храм је осветио 29. октобра 1972. године Епископ зворничко-тузлански Лонгин. Храм је био саграђен од камена и није преношен прије потапања. Потапање храма свједочи да је власт била безбожничка, и да је без потребе потопљен 13 година након освећења. Поступак експропријације је урађен врло неповољно и надокнада за храм није била адекватна, те би сада када није једнопартијски бежбожнички режим на власти требало поново покренути процес надокнаде штете.
У току Одбрамбено-отаџбинског рата у храму је један муслиман озидао себи једну собу и ту живио.
На простору растошничке парохије постоји молитвиште у Завршју, као и на мјесту гдје је обновљени храм некадашњег метоха манастира Тавне у Рожњу.


Црквена умјетност: Иконостас од храстовог дрвета ради столар Мирко Текић из Пељава.

Матичне књиге: Датирају од 1972. године. Старије књиге су изгоријеле у парохијском дому када су га усташе запалиле током Другог свјетског рата.

Гробље: Горбље Завид се налази у Растошници, затим у Чакловици, Чаирима, Пријелима, Преловини, Завршју и у Рожњу.

Свештенство: Према доступним сазнањима и на основу писаних докумената, парохија прибојска је 1902. године подијељена на прибојску и растошничку, те је тада постављен Софроније Гаврић који је служио до 1912. године. Наслиједио га је син Гавро Гаврић и остао је до 1930. године на парохији. Војислав Гашић је парох од 1930. до 1936. године. Наслиједио га је Ђорђо Јовановић који је током Другог свјетског рата прошао кроз логоре Дахау и Матхаузен, да би послије рата до пензионисања опслуживао прибојску и растошничку парохију из Тузле до 1968. године. Стеван Влачић као парох прибојски је опслуживао парохију од 1972. до 1982. године, затим такође као парох прибојски Драган Драгић од 1982. до 1987. године, када је за пароха растошничког 15. новембра 1987. године постављен Радо Тешић и он се задржао све до 1997. године, иако је током рата избјегао. Парох прибојски Јеремија Лазић администрира парохијом од 2000. године, када је и започео повратак становништва протјераног током рата.

Ктитори, приложници и добротвори: Коста Ђокић који је даровао земљиште површине 4000 m² за потопљени храм, Здравко Керовић, кум звона, Радивоје Керовић, кум темеља новога храма, хаџи Ђорђо Симић, кум крстова новога храма, Србо Тасовац, Саво Тасовац, Љубо Васиљевић, Веселин Илић, Илија Тодоровић, Драго Гаврић и Саво Драге Гаврић.

Извори и литература: Исказ протојереја-ставрофора Јеремије Лазића од 31. децембра 2012. године.

Tuesday the 26th. Affiliate Marketing.