Парохија шпионичка (Шпионица код Сребреника)


Парохијска Црква Успења Пресвете Богородице: Градња једнобродног свештеног здања је почела 1900. године. Храм је саграђен од камена, димезија 19 х 10 m, покривен је бакром, има три куполе и звоник са једним звоном. Храм је осветио 1914. године Митрополит зворничко-тузлански Иларион Радоњић. Према свједочењу Нике Михајловића, храм су градили мјештани Шпионице и Срница.
Постоји предање о цркви брвнари у селу Врела, али неки прецизнији подаци о њеном постојању данас нису познати.
Данашњи храм је скрнављен послије Другог свјетског рата, а послије рата су у њему затваране свиње. У рату од 1992. до 1995. на храму су полупани прозори и на светосавском дому је оштећена фасада исписивањем разних антисрпских графита и порука пуних мржње.

Светиње: У храму се чува крст који је припадао свештеномученику Јовану Књажеву. Овај мученик је био парох у Шпионици и када је прелазио на парохију у Зовик у овом храму је оставио свој крст за који је рекао: “Док је овај крст у овом храму - село неће погодити никакво неврјеме,“ што се и остварило, а све ово је и посвједочио Михајло Стојановић.

Црквена умјетност: Храм није живописан. Иконостас од липовог дрвета је израдио Александар Нинковић из Модриче. Иконе је осликао Миша Петковић из Модриче.

Матичне књиге: Рођених од 1935. до 1941. године и од 1976. године; вјенчаних од 2000. године, a умрлих од 1999. године и матичне књига рођених за Јасеницу од 1964. до 1980. године.

Црквене зграде: Парохијски дом је саграђен 1973. године. Светосавски дом површине 85 m² је саграђен 1982. године и генерално обновљен 2012. године.

Гробље: Гробља се налазе у Радићима, Зубовом Брду, Богдановићима и Врелима.

Ктитори, приложници и добротвори: Јован и Софија Стојановић, Нико Михајловић, Михајло Стојановић и Јово Јовић.

Свештенство: Немогуће је хронолошки реконструисати ко је и када све служио у храму, а познати су сљедећи свештенослужитељи: Јован Књажев, Василије Добриловић, Богдан Тодић, Стокан Ћирковић, Петар Параклис, Перо Танацковић, Вукан Субић, Јово Михајловић, Иван Савиновић, Жељко Божић (2008-2011) и Драган Павловић (од 2011).

Извори и литература: Исказ јереја Драгана Павловића од 31. децембра 2012. године.


Филијални храм у селу Потпећ код Сребреника: Храм Пресвете Тројице је једнобродна грађевина. Градња храма је почела у априлу 1989. године према пројекту храма у Гнионици. Темеље је осветио 16. јула 1989. године Епископ зворничко-тузлански Василије. Храм је грађен од ситне цигле, димензија 14 х 7 m, покривен је цријепом и олтаром и има једну куполу и звоник са једним звоном. Храм је осветио 18. јула 2004. године Епископ Василије.

Матичне књиге: За период од 1945. до 1992. године су вођене кроз јасеничке. Почетком рата све књиге су однешене у храм Светог Пантелејмона и остављене испод часне трпезе и ту им се губи сваки траг. Шта је било са њима није никоме познато. 
  
Црквена умјетност: Храм није живописан. Иконостас од јеловог дрвета је израдио Петар Нинковић из Крушковог Поља. Иконе је осликао Гојко Ристановић из Београда.

Црквене зграде: Парохијски дом је саграђен у периоду 1978-1979. године и површине је 70 m².

Гробље: Четири гробља се налазе у засеоцима Језде, Цвјетковићи, Благићи и Тиња.

Свештенство: Неђо Зарић (1989-1992) касније су парохију опслуживали Николај Марковић, Милан Топић, Нико Тошић сви као тузлански пароси, затим Иван Савиновић (2008), Жељко Божић (2008-2011) и Драган Павловић од 2011. године.

Ктитори, приложници и добротвори: Љубомир Пантић, Милан Максимовић, +Јован Мићић, +Бошко Мићић, Јово Максимовић, +Јован Петровић, +Саво Јовановић, +Јово Јовановић, Новелија Дедеић, столар Мушан из Тиње, Јанко Остојић, +Јово Јовановић, Ђорђе Јовановић.

Извори и литература: Исказ јереја Драгана Павловића од 31. децембра 2012. године.


Филијални храм у селу Доње Срнице код Градачца: Храм Свете Великомученице  Недеље је једнобродна грађевина. Градња храма је почела 1988. године према пројекту Стојана Милићевића из Срница, а исте године темеље је осветио Епископ зворничко-тузлански Василије. Храм је саграђен од ситне цигле, димензија 11 х 7 m, покривен је бакром и има једну куполу и звоник са једним звоном. Храм је осветио Епископ Василије 1989. године.
У рату 1992-1995. на храму су 1992. године разбијени прозори, расјечен иконостас и изгребане иконе, а храм су скрнавили муслимани.

Црквена умјетност: Храм није живописан. Иконостас од храстовине је израдио Никола Бијеловић из Срница.

Црквене зграде: Светосавски дом површине 80 m² је саграђен 1991. године, а комплетно је завршен 2012. године.

Гробља: Имају два гробља - Борил и Прњавор.

Ктитори, приложници и добротвори: Коста Милићевић, Митар Милановић, Драгутин Благојевић, Стево Јешић, Милош Савић и Стево Савић. 

Извори и литература: Исказ јереја Драгана Павловића од 31. децембра 2012. године.


Филијални храм: Храм Светих апостола Петра и Павла је једнобродна грађевина у Јасеници код Сребреника. Не зна се када је почела градња храма. Храм је саграђен од ситне цигле, био је покривен цријепом и имао је звоник са звоном. Храм је осветио Митрополит зворничко-тузлански Григорије Живковић 1900. године.
У посљедњем рату храм је порушен тако што је срушена јужна страна храма, олтар је скрнављен, кров урушен, унутрашњи зидови ишарани разним графитима, а звоно са храма је однесено.

Матичне књиге: Почетком рата су склоњене у нови храм Светог Пантелејмона, али им се послије рата губи сваки траг.

Свештенство: Драган Каиновић, Милутин Илић, Неђо Зарић и Јеврем Лукић.

Гробља: Налазе се у мјестима Поље у Јасеници и Турсуновићи.

Извори и литература: Исказ јереја Драгана Павловића од 31. децембра 2012 године.


Филијални храм у Јасеници код Сребреника: Храм Светог Великомученика Пантелејмона је једнобродна грађевина. Градња храма је почела 6. јуна 1986. године према пројекту храма у Становима код Добоја, а исте године темеље је осветио Епископ зворничко-тузлански Василије. Храм је грађен од ситне цигле, димензија 16 х 8 m, покривен бакром и има куполу и звоник са једним звоном. Храм је осветио 24. јула 1988. године Епископ Василије.

Светиње: Постоји и храм Светих апостола Петра и Павла у Пољу који је освећен 1900. године, али је у рушевном стању.

Црквена умјетност: Живописана је половина храма у византијском стилу, а живопис је радио од 2006. до 2009. године Зоран Макевић. Иконостас од храстовог дрвета је израдио Никола Бјеловић из Срница. Иконе је осликао Димитрије Риђички из Новога Сада.

Матичне књиге: Остављене су испод часне трпезе на почетку рата 1992. године матичне књиге којима се губи сваки траг након рата. Матичне књиге су датирале од 1945. до 1992. године.
Гробље: Гробља се налазе у Добојевићима, Турсуновићима и Средњој Драгуњи.

Спомен-плоча погинулим борцима из Одбрамбено-отаџбинског рата се налази у храму.

Најзначајнији добротвори су: +Васо Петровић, +Марко, +Митар и Илија Митровић, +Саво и +Богољуб Гајић, Милан Мирковић, Остоја Јовић, Мићо и Спасоје Мићић.

Извори и литература: Исказ јереја Драгана Павловића од 31. децембра 2012. године.

 

 

 

Спасоја Радовановић рођен је у Тузли 24. децембра 1989. године. Богословију Светог Петра Цетињског у Цетињу завршио је 2008. Дипломирао је на Кијевској Духовној Академији 2012. Рукоположен је у чин ђакона 30. јула, а у чин свештеника 2. августа 2015. године. Рукоположење је извршио Епископ зворничко-тузлански Г. Хризостом. Ожењен је супругом Драганом.


Парох при храмовима:
Успења Пресвете Богородице у Шпионици;
Свете Великомученице Недеље у Срницама;
Светих апостола Петра и Павла у Јасеници;
Пресвете Тројице у Потпећу.


Тел:  065/275-203
Мејл:    Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

 

Tuesday the 22nd. Affiliate Marketing.