Парохија пиперска (Пипери код Лопара)

 



Парохијска Црква Светог Јована Крститеља: Градња једнобродне цркве је почела 1980. године. Темеље је осветио 2. августа 1980. године Епископ зворничко-тузлански Василије. Храм је саграђен од ситне цигле, димензија 19 х 8,5 m, покривен бакром, има звоник са три звона. Храм је освештан у недељу по Светом Илији 1987. године.
Храм и светосавко-парохијски дом су оштећени током Одбрамбено-отаџбинског рата 1992-1995. гранатирањем од стране муслиманске војске.

Црквена умјетност: Храм је живописан. Иконостас од храстовине су израдили Јован Бојић и Саво Бојић из Бијеле. Иконе у барокном стилу је осликао Димитрије Риђички.

Матичне књиге: Датирају од 1972. године.

Црквене зграде: Светосавско-парохијски дом је саграђен у периоду 1980-1986, а укупне је површине 220 m². Објекат за паљење и продају свијећа саграђен је 2001. године.

Гробље: Гробља са споменицима старим око 200 година постоје у Вакуфу и у Горњим Пиперима.. У горњим Пиперима је недавно пронађено гробље са спомеником на којем је име и презиме преминулог Србина и година смрти 1320.
На објекту за паљење свијећа налазе се четири-спомен плоче са именима страдалих у Првом и Другом свјетском рату и Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995.

Свештенство: Некада се пиперска парохија звала шибошничка, са сједиштем у Шибошници, а основана је прије Другог свјетског рата. Ту је службовао јереј Милан Пекић, родом из Тобута. Он је изградио парохијски дом у којем је обављао богослужења, а истовремено је прикупљао материјал за градњу храма. Почетком Другог свјетског рата усташе су га 1941. године спровеле у логор Јасеновац гдје је мученички скончао свој овоземаљски живот. Шибошничка парохија је обновљена након рата 1972. године и дата у опслуживање јереју Недељку Пајићу, пароху мачковачком.  Од априла 1978. до октобра 1979. на парохији је службовао јереј Милорад Бајбић. Од 1980. године парохија је преименована у пиперску, коју поново опслужује свештеник Недељко Пајић, а наслиједио га је свештеник Јеремија Лазић 1982. године и опслужује је заједно са јерејем Драгомиром Зекановићем, а од 1985 свештеник Јеремија Лазић је постављен за сталног пароха.

Извори и литература: Исказ протојереја-ставрофора Миленка Стевановића од 31. децембра 2012. године.

 



Филијални храм у Брусници код Лопара: Храм Светог архангела Гаврила је једнобродна грађевина. Градња је почела 1991. године. Темеље је осветио Епископ зворничко-тузлански Василије 1999. године. Храм је сазидан од ситне цигле, димензија 19 х 7 m, покривен је бакром и има звоник. Храм је осветио Епископ Василије у недјељу по Светом архангелу Гаврилу 2000. године.

Црквена умјетност: Храм је живописао од 2002. до 2004. године Горан Пешић из Чачка. Иконостас од храстовог и ораховог дрвета је израдио Драган Петровић из Београда. Иконе је осликао Горан Пешић

Црквене зграде: Светосавски дом саграђен је 2005. године и димензија је 15 х 5,6 m.

Гробље: Једно гробље у Брусници са најстаријим спомеником старим око 180 година. На јужној страни храма налазе се спомен-плоче у спомен страдалих током Првог и Другог свјетског рата и Одбрамбено-отаџбинског рата 1992-1995.

Ктитори, приложници и добротвори: Јован Миљић, Пајо Миљић, Данило Миљић, Цвјетко Миљић, Стојан Бошковић, Славко Миљић и Милутин Марковић.

Извори и литература: Исказ протојереја-ставрофора Миленка Стевановића од 31. децембра 2012. године.

 



Филијални храм у селу Вакуф код Лопара: Храм Свете великомученице Недеље је једнобродна грађевина. Градња је почела 2001. године. Темеље је осветио 27. јула 2002. године Епископ зворничко-тузлански Василије. Храм је саграђен од ситне цигле, димензија је 14 х 30 m, покривен је бакром и има звоник. Храм је 27. јула 2003. године осветио Епископ Василије.

Црквена умјетност: Храм је живописао од 2003. до 2006. године Горан Пешић из Чачка. Иконостас од храстовине је израдио Драган Петровић из Београда. Иконе на иконостасу осликао је Горан Пешић.

Црквене зграде: Светосавски дом димензија 15 х 5,6 m саграђен је 2003-2004. године.

Гробље: Једно гробље у Вакуфу са најстаријим споменицима старим око 180 година.

Ктитори, приложници и добротвори: Јоцо Којић, +Радо Петровић и Стојан Симеуновић.

Извори и литература: Исказ протојереја-ставрофора Миленка Стевановића од 31. децембра 2012. године.

 



Филијални храм у Лукавици: Црква Свете Великомученице Марине (Огњена Марија) је једнобродна грађевина. Градња је почела 2012. године. Храм се гради од ситне цигле и није још покривен.
Постоји предање да је некада постојала лукавичка парохија у којој је свештеник био Тешо Накић и да је послије његове смрти та парохија припојена миросавачкој, која је сада у саставу мачковачке парохије. Нема података да је постојао и храм, као што нема података ни када је поменути свештеник службовао.

Ктитори, приложници и добротвори: Љубо и Мићо Тешић, Петар Тешић, Зоран Јовановић, Симо Алексић и други.

Извори и литература: Исказ протојереја-ставрофора Миленка Стевановића од 31. децембра 2012. године.

 






Парох: Миленко Стевановић рођен је 18. јануара 1961. Богословију Св. Саве у Београду завршио је 1981. Рукоположен је у чин ђакона  4. септембра,  а у чин свештеника 12. септембра 1985. Рукоположење је извршио Епископ зворничко-тузлански Г. Василије Качавенда. Одликован је чином протојереја-ставрофора 25. марта 2007. одлуком Епископа зворничко-тузланског Г. Василија Качавенде. У браку са бившом  супругом Горданом и има петоро дјеце: Јелену (1986), Божа (1992), Радована (1994), Милана (1995) и Ивана (1998).

Протојереј - ставрофор Миленко Стевановић

Парох при храму Светог Јована Крститеља у Пиперима

+387 65 601 064

Tuesday the 22nd. Affiliate Marketing.