Парохија оловска (Олово)


Парохијска Црква посвећена Српским Просвјетитељима и учитељима: Храм је једнобродна грађевина саграђена од ситне цигле, има куполу и звоник са једним звоном. Храм је осветио Епископ зворничко-тузлански Нектарије 12. септембра 1940.  године.
Храм је оштећен у току рата, иако на подручју Олова није било ратних дејстава. Полупани су прозори, однешена столарија и уништена унутрашња фасада. У храм су затваране животиње и било је много животињског измета и другог смећа.
Обнова је услиједила 2003. године, када су постављени столарија и врата на храму.

Црквена умјетност: Постоје само фреске четири јеванђелиста испод куполе, али нема података ко је аутор истих. Иконостас је донесен из храма Покрова Пресвете Богородице из Локања.

Матичне књиге: Датирају од 1945. године.

Црквене зграде: Парохијски дом је подигнут 1969. године.У току рата и послије рата до 2003. године у њему су живјеле три муслиманске породице које су пред напуштање девастирале дом. Столарија је однешена, а електричне и водене инсталације почупане. Обнова дома траје још увијек.

Гробље: Гробља се налазе у засеоцима: Побрдаље, Равне, Радова Бара, Дебела Међа, Метиљ, Шеховићи и Грбавићи, Њивица, Берсалићи, Халуге, Загајница и Придворица.

Свештенство: Ратко Госпић (1945-1953), Владимир Лазаревић (1953-1956), Божидар Љумовић (1956-1958), Томислав Деспотовић (1958-1966), Слободан Јовановић (1966-1971), Славољуб Вукотић (1971-1997) који је почетком рата избјегао у Кнежину и опслуживао парохију. Након њега парохију су опслуживали свештеници из Кнежине: Слободан Тошић (1998-2001), Горан Гојковић (2001-2002), Миладин Благојевић (2002-2004), Драженко Вукотић (2004-2008) као парох локањски., Александар Млађеновић (2008-2010), Дражен Шљокић (од 2011).

Ктитори, приложници и добротвори: Земљиште за храм је даривао Тимотије Милићевић, а нарочито је помогао Гавро Лазаревић.

Извори и литература: Исказ јереја Дражена Шљокића од 31. децембра 2012. године.

 



Филијални храм у селу Крајшићи код Олова: Храм Светог апостола и јеванђелисте Марка је једнобродна грађевина. Градња храма је почела 2006. године. Темеље је осветио Епископ зворничко-тузлански Василије 2007. године. Храм је озидан блок циглом, димензија 15 х 8 m, покривен је лимом и има куполу и звоник са једним звоном. Храм је осветио Епископ Василије 2008. године.

Црквена умјетност: Олтарску аспиду је живописао Гојко Ристановић из Београда 2011. године. Иконостас од храстовог дрвета израдио је Драган Шојић из Бање Ковиљаче. Иконе (репродукција на платну) је осликао Петар Бијелић из Београда.
 
Гробље: Гробље се налази поред храма, а једно има и у засеоку Дебело Брдо. Најстарији споменици на овим гробљима су из XIX вијека.
Највећи добротвори су: Протојереј Драженко Вукотић, Божо Којадиновић који је поклонио земљиште за храм, Брано и Радован Милидраговић - поклонили иконостас, Драго Рибић, Ратомир Којадиновић, Василије Вуксановић, Петар Дупљанин - кумовао темељима, крстовима на храму и звону, Миленко Капуран, Срето Капуран, Андрија Шкиљевић, Петар Дубочанин, Рајко Булајић и Шумско газдинство Соколац.

Свештенство: У храму је као парох локањски службовао Драженко Вукотић до октобра 2008. године, Александар Млађеновић (2008-2011), Дражен Шљокић (од 2011).

Извори и литература: Исказ јереја Дражена Шљокића од 31. децембра 2012. године.

 



Филијални храм: Храм Светог великомученика Прокопија је једнобродна грађевина у селу Ајдановићи код Олова. Градња је почела 1990. године. Храм је саграђен од ситне цигле, димензија 12 х 8 m, покривен лимом, има једну куполу и звоник без звона. Храм је осветио 1991. године Епископ зворничко-тузлански Василије.
Храм је током рата 1992-1995. погођен гранатом испаљеном са муслиманске стране и том приликом је запаљен и изгорио је дио крова. Након потписивања мировног споразума са храма је однесена столарија. Храм је обнављан 2003. године када су постављена врата и 2005. када је у потпуности саниран кров на храму.

Црквена умјетност: Храм није живописан. Иконостас од храстовог дрвета склоњен је на вријеме и враћен у храм 2004. године.

Гробље: Гробље се налази поред храма.

Извори и литература: Исказ јереја Дражена Шљокића од 31. децембра 2012. године.

 



Капела: Капела Вазнесења Господњег је једнобродна грађевина у селу Дрецељ код Олова. Градња је почела 2012. године према пројекту архитекте Миљана Вујадиновића са Пала. Храм је саграђен од блок цигле, димензија 7,5 х 4 m, покривен алуминијумским лимом, има звоник (преслица) без звона. Храм још није завршен.
Према предању, недалеко од садашњег храма у засеоку Алексићи постоје остаци темеља храма који је порушен у вријеме турских освајања ових крајева.
Простор села Дрецељ много година је погађао град, уништавајући љетину мјештана, те су мјештани још у вријеме Краљевине Југославије по први пут прославили Вазнесење Господње и од те године град није задесио село, а мјештани су наставили да прослављају овај празник као крсну славу села. У току рата престало се са прослављањем славе све до 2011 год. када је слава обновљена.

Гробље: Имају три гробља: поред храма и у засеоцима Алексићи и Горњи Дрецељ.
Најзначајнији добротвори су: Саша Николић, Марко Николић, Горан Николић, Ђорђе Милићевић и Перо Дубочанин.

Извори и литература: Исказ јереја Дражена Шљокића од 31. децембра 2012. године.

 

Sunday the 25th. Affiliate Marketing.