Парохија дубничка (Дубница код Калесије)


 

Парохијска Црква Светих праведних Јоакима и Ане: Градња једнобродног храма је почела 1905. године према нацртима и пројекту који је донијет из Беча. Храм је грађен од ситне цигле,  димензија је 21 х 12 m, покривен је бакром и има звоник са једним звоном. Храм је осветио 22. септембра 1912. године Митрополит зворничко-тузлански Иларион Радоњић.
Према предању, на простору ове парохије у селима која су некада насељавали Срби а данас насељавају муслимани, постојало је неколико храмова, али данас није могуће пронаћи тачне локалитете тих храмова. Зна се да су храмови постојали у селима Хајвази и Кусоње. У селу Миљановци, које се налази на путу Калесија-Тузла постојао је, по предању, највећи храм у овој регији, а саградио га је поп Миљан по коме су храм и село добили име. Данас је село у потпуности насељено муслиманским живљем. Предање каже да је постојао поп Миљан који је подигао храм у Ракином Брду.
У непосредној близини храма, неких 500 m удаљено, постоји муслиманско село Прњавор, чије име указује да је ту некада био црквени посјед. Предање казује да су се у долини ријеке Спрече налазили метоси манастира Папраће, Ловнице и Озрена. Ту се налази и гробље у коме су сахрањена двојица дубничких свештеника, а на том мјесту налази се и неколико стећака.
Данашњи храм је у неколико наврата оштећиван, а у Другом свјетском рату је тешко оштећен. Обнављан је након рата и завршен 1965. године у вријеме свештеника Гавре Гајића. У посљедњем рату 1992. године храм је у потпуности порушен заједно са парохијским домом. Обновљен је у вријеме протонамјесника Драган Тодоровића, а осветио га је Епископ зворничко-тузлански Василије 20. јула 2008. године.
Матичне књиге од оснивања до 1941. године су изгорјеле за вријеме Другог свјетског рата. Из тог периода су сачувана само два Домовника, који су заједно са матицама 1945-1992. уништени. Данас се матице воде при храму у Осмацима.

 

 
Црквена умјетност: Стари иконостас је замијењен зиданим иконостасом за вријеме службе јереја Стевана Гачића (тачна година непозната). Приликом обнове храма 2008. године иконостас је обновљен, а израђене су и нове двери у дуборезу које је израдио дуборезац Рајко из Ваљева. Иконе на старом иконостасу је осликао академски сликар Димитрије Риђички из Новог Сада, а на новом 2008. иконе је осликао Богољуб Арсенијевић из Ваљева.

Црквене зграде: Парохијски дом је саграђен 1880. године, а димензија је 13 х 11 m. Више пута је паљен и обнављан. Посљедњи пут је срушен 1992. године, а обновљен је 2008. године. Градња светосавског дома је почела 1989. године, али до почетка рата је био тек покривен. Муслиманске снаге су га 1992. године тешко девастирале и данас је у рунинираном стању.

Свештенство: Огранак породице Поповић са презименом Митровић одвојио се и одселио у Јегинов Луг. Први познати свештеник међу њима био је свештеник Никола Митровић. Он је вјероватно подигао парохијски дом 1880. године и био је свештеник у Дубници до смрти 1901. године. Наслиједио га је син Петар који је завршио рељевску богословију. Био је народни трибун овога краја и пријатељ Гаврила Принципа. Подигао је храм у Дубници и 1912. године бива ухапшен од стране аустроугарских власти са члановима грађевинског одбора. Одборнике су везали у ланце, а свештеника Петра у улар за коње и одвели их у Арад у Румунију у тамницу. Након ослобођења Петар се вратио кући, али је био толико оронулог здравља да је био непрепознатљив и својим најближима. На парохији је остао до упокојења 1922. године. Наслиједио га је Српко Дабић који остаје до 1927. године. Наслиједио га је свештеник Душан, син свештеника Петра, и он је остао свештеник све до 1941. када га Нијемци спроводе у логор у Сиску, одакле се спашава захваљујући знању њемачког језика. Одлази за Београд, а затим у Бању Ковиљачу гдје постаје ректор прихватилишта за српску сирочад. У истом прихватилишту заједно са њим радио је и Гојко Стојчевић, касније српски Патријарх Павле. Након рата био је свештеник у Зворнику, гдје трпи жестоке прогоне од стране комуниста. Више пута је затваран, а чак је вођен и на стријељање. Упокојио се 1970. године као архијерејски намјесник зворнички. Након Другог свјетског рата парохија дубничка је углавном упражњена и опслуживали су је монаси манастира Папраће. Опслуживали су је још и јеромонах Атинагора Миланковић и јеромонах Димитрије Радмановац. Свештеник Гавро Гајић је постављен 1964. године и остаје до 1969. године. Затим је служио од 1969. до 1983. године Стеван Гачић. Милан Танацковић је парох од 1983. до 1992. године, када прелази у Осмаке и опслужује парохију 1997. године. Као парох осмачки и дубнички служи Драган Тодоровић (1997-2011), а Жељко Божић од 1. децембра 2011. године служе на овој парохији.

Гробље: Гробља се налазе у: Дубници (4 гробља), Брезику, Зољама, Јегином Лугу. На гробљу у Прњавору су сахрањена и двојица свештеника Никола Митровић (+ 23 априла 1901) и његов син свештеник Петар Митровић (+1922).
У порти храма се налазе споменици без гробних мјеста и они су подигнути мјештанима страдалим током Другог свјетског рата у Јасеновцу.

На старом православном Бркића гробљу постоји стари средњевијековни стећак, који је познат у историјској литератури још уXIX вијека, а на којем стоји написано: „Овдје лежи Дабижив Драшковић у својој земљи племенитој. Кад хтједох поживјети онда умријех. Усјече на ме кам Милутин Кабловић у Годуши, а писа Никола Драголевић.“ Село Годуш на Мајевици данас је чисто муслиманско, док имена и презимена његових становника у стара времена, од прије Турака, говоре нешто сасвим друго. На истом гробљу налазе се и мраморови са уклесаним крстовима и виновом лозом са гроздовима.
На већ поменутом гробљу Паулин гдје су сахрањена два свештеника, налази се и неколико стећака украшених мотивима руку и мача, а на једном је исклесано људско лице.


Извори и литература: Исказ јереја Жељка Божића 31. децембра 2012. године; Часопис архијерејског намјесништва тузланског „Преображење“.

 



Филијални храм у селу Јегинов Луг: Храм Пресвете Тројице је једнобродна грађевина. Градња храма је почела у јуну 2010. године према пројекту архитекте Бошка Којића из Локања. Храм се гради од блокова, димензија је 10 х 6 m, покривен је бакром, има куполу и звоник на преслици са једним звоном. Храм још увијек није завршен.
Постоји и храм димензија 17 х 8 m који је порушен 1992. године од стране муслимана. Градња је почела 1990. године и почетком рата су били завршени груби грађевински радови.

Становништво села Јегинов Луг је тешко страдало за вријеме Другог свјетског рата када су прво мушкарци из села одведени 1941. године у логор Јасеновац, а потом 1942. године су побијени готово све жене и дјеца. Њихова имена и презимена је сакупла Мира Митровић са Петром Вучетићем и објавила их у „Поменику“. 
Иницијатива за изградњу храма је потекла од др Милана Томића, декана Правног факултета у Источном Сарајеву и члана Сената Републике Српске.

Гробље: Постоји једно гробље са споменицима из XIX вијека.

Извори и литература: Исказ јереја Жељка Божића од 31. децембра 2012. године.

 

 

Јереј Жељко Божић

Парох при храму Пресвете Тројице у Осмацима

+387 65 970 086

Tuesday the 22nd. Affiliate Marketing.