Село Смолућа данас  административно припада парохији пурачићкој. Некада богато, велико, лијепо уређено село, са око 960 домаћинстава и преко 3000 хиљаде житеља данас има само двије куће, у којима неко стално борави, и три стална становника. Село је у протеклом рату порушено и запустјело и готово да је немогуће и наслутити да је ту икад ико уопште и постојао!
 
Иако са великим бројем домова и вјерника  Смолућа није имала своју мјесну Цркву. Побожни народ Смолуће је своје вјерске и духовне потребе упражњавао у парохијској Цркви Светог Пророка Илије у Пурачићу. Тек је пред крај осамдесетих година и почетком деведесетих прошлог вијека, започета изградња храма у Смолући под руководством проте Драгољуба Миловановића, пароха пурачићког. 1991. године темељи зу завршени али је даљу изградњу зауставио несретни рат, почетком 1992 године,  као и протјеривање смолућана са својих огњишта.

2006.године темеље смо једва пронашли, будући да је све запустјело, затим смо их очистили и на мјесту гдје је требала да никне Црква у славу Божију, подигли велики дрвени крст. Сваке године на Спасовдан овдје чинимо пољску молитву уз присуство великог броја расељених смолућана који том приликом дођу на своју дједовину да, на овај велики Празник, своје молитве узнесу Христу, нашем Добротвору и Спаситељу. У Смолућој још постоје и два мјесна гробља гдје се чине молитве за покој душа, и то у суботу прије задушница, пред месне покладе .


Извори и литература: Исказ јереја Славка Пантелића од 31. децембра 2012. године.

Tuesday the 22nd. Affiliate Marketing.