ЦРКВЕНА ОПШТИНА КЛАДАЊ


Храм Светог великомученика Димитрија: Градња једнобродног храма почела је 1979. године. Темеље је осветио Епископ зворничко-тузлански Василије 1981. године. Храм је зидан блоковима, димензија 15 х 8 m, покривен је цријепом и има звоник са једним звоном. Храм је завршен 1981. године када га је и осветио Епископ зворничко-тузлански Василије.
Прије овог храма постојао је храм у центру Кладња, па су комунистичке власти прогласиле земљиште на којем се налази за клизиште и измјестиле храм из центра на периферију града на Витаљу.
Храм је у посљедњем рату оштећен године 1993. од стране Армије БиХ, док су мјештани Кладња били против тог скрнављења.
Интересантно је рећи да су двије особе које су скрнавиле храм силазећи на асфалт страдале, јер их је прегазио њихов транспортер. Три особе су вратиле у храм дијелове црквених предмета (црквени печат, печат за просфоре, дио кандила, свештенички ручни крст, рамове од икона), тврдећи да им је у сан долазио крупан војник којем ниједна особа (иначе сви су били исламске вјероисповјести) није видјела главу, тај војник им је запријетио смрћу уколико не врате те предмете, а једна муслиманка је говорила да јој је тај исти војник наредио да почисти храм.
Храм се још увијек обнавља. До сада је обновљен цријеп, назидан је звоник и замијењена је купола звоника, постављена столарија, завршени су радови на фасади, храм је окречен изнутра, постављен је иконстас и покривена олтарска купола  алуминијумским лимом.



Матичне књиге су уништене у рату.

Након рата богослужења у овом храму се врше само на велике празнике јер је готово сав православни живаљ протјеран из овог мјеста.

Црквена умјетност: Храм није живописан. Иконостас је израдио столар Стеван Ступар од борових греда и панел плоча. Иконе су репродукције.

Црквене зграде: Парохијски дом саграђен је 1980. године, димензија је 12 х 9 m. Доста је оштећен у рату и није обновљен.

Свештенство: Свештеници кладањске парохије били су: Славољуб Вукотић (1978-1983), Бранислав Рађен (1983-1986), Раденко Мировић (1986-1991), а као парох тишчански парохију је опслуживао свештеник Србислав Топаловић (1991-2005) и протонамјесник Бојан Гојковић као парох тишчански (од 2005).

Гробља: Градско гробље се налази на улазу у Кладањ. Најстарији гроб је у селу Коњевићи и датира из 1673. године, а у њему је сахрањен Јован Шубарић. Постоје још сеоска гробља у Врановићима, Оловици, Младову и Старичу.
У припрати храма налази се спомен-плоча из 1988. године коју је подигао Раде Станишић за покој душе сина Милинка и уједно је поплочао храм, што је и наведено на плочи.

Ктитори, приложници и добротвори: Радивоје Ђурић, Добрислав Ђокић, Светозар Ђокић, Славиша Јовичић, Драгомир Ђокић, Петар Тешановић, Радослав Ђурић.

Извори и литература: Исказ протонамјесника Бојана Гојковића од 31. децембра 2012.

 

Парох: Бојан Гојковић рођен је у Тузли 04. јула 1980. Богословију Св. Арсенија Сремца  у Сремским  Карловцима завршио је 2000. Дипломирао је на кијевској Духовној академији 2004. У чин ђакона рукоположен је 06. марта, а у чин свештеника 07. марта 2005. године. Рукоположење је извршио Епископ зворничко-тузлански Г. Василије Качавенда. Говори руски језик. Ожењен је супругом Горданом и има двије кћерке: Емилију (2006), Бојану (2010) и сина Давида.

Tuesday the 22nd. Affiliate Marketing.